Kako se razvijala solarna energija u Rusiji?

Delom zbog trke u naoružanju, istorijski se dogodilo da su sovjetske vlasti u 20. veku na teritoriji naše zemlje aktivno promovisale i podržavale razvoj nuklearne energije kao pokretača celokupne privrede. Ali katastrofa na četvrtom reaktoru Černobilske nuklearne elektrane šokirala je ceo svet, jasno demonstrirajući najveću opasnost od korišćenja kontrolisane nuklearne fuzije kao izvora energije za potrebe države i stanovništva. U svetu je sve više počelo da zvuči pitanje, da li je moguće koristiti druge, ništa manje efikasne resurse, a istovremeno izbeći tako ogromne rizike po živote ljudi?

Koliko je efikasna solarna energija?

Kako se razvijala solarna energija u Rusiji?
Edmond Bekerel

Iznenađujuće je činjenica: čovečanstvo je vekovima koristilo obnovljive izvore energije. Na primer, mlinovi su radili na silama vode i vetra i odlično su radili sa svojim zadacima! Dakle, u tome nema ničeg radikalno novog i neistraženog.

Mogu li obnovljivi izvori energije biti efikasni kao konvencionalne nuklearne elektrane? Činjenice su neverovatne.

Pomislite samo: sve potrebe trenutne svetske energije mogu se pokriti ako se iskoristi samo 0,0005% energije Sunca! Istovremeno, ove rezerve će biti dostupne najmanje četiri milijarde godina. A pristigla energija se može koristiti ne samo za domaće i industrijske, već iu strateške svrhe širom zemlje.

Kako je sve počelo?

Istorija razvoja solarne energije počela je u 17. veku, kada je u Francuskoj izumljen motor za snabdevanje vodom koji pokreće sunčeva svetlost. Edmond Bekerel je 1839. otkrio fotoelektrični efekat, kada se elektroni oslobađaju iz materije usled izlaganja svetlosnom zračenju. Takođe je otkrio da su brojni materijali u takvim uslovima sposobni da generišu električnu struju. A 1883. godine, Amerikanac Čarls Frits dizajnirao je prvu solarnu ćeliju, na osnovu istraživanja Viloubija Smita o fotoprovodljivosti selena. Međutim, tek do 1950-ih bilo je moguće poboljšati korišćenu solarnu ćeliju kako bi se mogla široko koristiti u potocima. To je umnogome olakšalo delo koje je 1905. objavio Albert Ajnštajn. Ona je objasnila osnovne principe spoljašnjeg fotoelektričnog efekta (1921. godine naučnik je za ovo istraživanje dobio Nobelovu nagradu). I već 1958. godine, tehnologije solarne energije su efikasno korišćene u svemirskoj industriji kada se upravlja satelitima.

Kako se razvijala solarna energija u Rusiji?
Albert Ajnštajn

Istorija solarne energije u Rusiji takođe se dotiče ere aktivnog istraživanja svemira, međutim, u industrijskim aspektima, glavni naglasak u našoj zemlji uvek je bio na nuklearnim elektranama. Istovremeno, savremena ekonomija aktivno podržava potrošnju resursa kao što su ugalj, nafta i gas, što je dovelo do toga da se manje od 0,01% toplote sada proizvodi pomoću solarnih kolektora u Rusiji. Inače, kolektor je uređaj dizajniran za pretvaranje sunčeve energije u toplotnu energiju. Izgled takvih uređaja nam je dobro poznat sa slika svemirskih letelica: izgledaju kao velike metalne ploče, unutra je rashladna tečnost. Da, ova tehnologija je najrasprostranjenija u Evropi i SAD, kao i u istočnim zemljama poput Japana i Kine, ali i Rusija ima čime da se ponosi. Na kraju krajeva, grupa naših naučnika, predvođena sjajnim fizičarem Žoresom Ivanovičem Alferovim, došla je na ideju o proizvodnji solarnih ćelija na bazi poluprovodničkih heterospojnica, što je značajno povećalo njihovu efikasnost i postalo razlog za nagradu. Nobelovu nagradu Alferovu 2000.

Šta se sada dešava u Rusiji sa tehnologijom korišćenja solarne energije?

Od 1. januara 2017. solarne elektrane u Rusiji proizvode samo 0,03% energije. Ovako niske stope delom su posledica krize 90-ih, zbog koje su naučnici bili prinuđeni da prekinu istraživanja (1980-ih godina Sovjetski Savez je zauzimao jedno od vodećih pozicija u industriji), a delom zbog orijentacije na resurse moderna ekonomija. Pored toga, laik ima mišljenje da je solarna energija prikladna samo za zemlje sa toplom klimom.

Ali ako razmislite o tome: da li je zaista toplo u svemiru? Ne. To znači da to ne zavisi od klime, već od stvarnog unosa svetlosti. Zaista, izveštaji naučnika dokazuju da će razvoj industrije ne samo da će imati izuzetno povoljan efekat na ekonomsku situaciju u Rusiji, već je u nekim slučajevima i efikasniji od sličnog iskustva u Evropi. Na primer, koristi od solarnih kolektora u Transbaikaliji su mnogo veće nego u Španiji.

Kakvi su izgledi?

Kako se razvijala solarna energija u Rusiji?
Žores Alfijorov

Do danas, u Rusiji postoji izuzetno pozitivan trend u razvoju solarne energije, da bi se to dokazalo, dovoljno je pogledati spisak stanica koje se projektuju i grade, a sada broji 57 objekata širom zemlje.

Takođe, jedan od prioritetnih zadataka za razvoj industrije je unapređenje tehnologije na način da se maksimizira efikasnost ovakvih elektrana, povećanje efikasnosti pretvaranja sunčeve svetlosti i smanjenje gubitaka.

Kao što znate, uvođenje naprednih tehnologija na makro nivou zahteva mnogo više vremena od razvoja sopstvenih pojedinaca. Odnosno, danas u Rusiji možete pronaći ne samo kuće u privatnom sektoru, već čitave pomoćne farme i farme koje u potpunosti rade na obnovljivim izvorima energije.

Ovakvom stanju stvari doprinose ne samo unapređenje zakonodavstva i poreske olakšice, već i ekonomska razmatranja, kao i sve veća svest građana u odnosu na životnu sredinu i prirodne resurse.

Samim tim, solarna energija, odnosno njena istorija u našoj zemlji, tek počinje. Sa ekonomske tačke gledišta, ova industrija je jedna od najperspektivnijih i najatraktivnijih. A sa stanovišta ekologije, to je najhumaniji način da se podmire rastuće potrebe čovečanstva za električnom energijom bez štete po planetu Zemlju.

Katalog solarnih kolektora

Izaberite Solarni kolektori

VIŠE U KATALOGU
Podijeli svoju ljubav