Evropski parlament je glasao za udvostručenje delja obnovljivih izvora energije u upotrebi do 2030. godine.
Uzimajući u obzir RED3, revidiranu Direktivu o obnovljivim izvorima energije, Evropski parlament je podržao predlog o ciljnom ostvarenju udeo obnovljivih izvora energije od 42,5% u krajnjoj potrošnji energije EU do 2030. godine. Ovo je usaglašeno sa prethodnim ciljem od 32% i nivoom od 21,8%, koji je registrovan do 2021. godine.
Evropski parlament je glasao za ubrzavanje uvođenja obnovljivih izvora energije u skladu sa Evropskim zelenim kursom i planom REPowerEU. Ažurirana verzija Direktive o obnovljivim izvorima energije, koja je dobila naziv RED3, prihvaćena je sa 470 glasova za i 120 protiv. Zakonodavstvo je već usaglašeno sa Savetom Evropske unije, koji sada ostavlja samo državama-članicama mogućnost da ga formalno stave na snagu.
Glasanje utvrđuje obavezni deo obnovljive energije u krajnjoj potrošnji energije na nivou od 42,5% do 2030. godine, ali sa orjentisanim povećanjem do 45%. Prethodni cilj je bio 32%, a do 2021. godine, poslednje godine za koju je objavljena službena statistika, ova vrednost je iznosila samo 21,8%.
RED3 je takođe deo paketa političkih mera “Fit-for-55”, koje imaju za cilj smanjenje čistih emisija parnikovih gasova za najmanje 55% do kraja decenije.
Proboj u niskokarbonskoj vodoničnoj tehnologiji
Direktiva je revidirana nakon dugih i intenzivnih pregovora. Poslednji spor je nastao u vezi sa niskokarbonskim vodonikom. Skoro svi vodonik se trenutno proizvodi iz fosilnog gasa. Evropska komisija promoviše ekološki čisti ili obnovljivi vodonik, koji se dobija elektrolizom vode koristeći obnovljivu električnu energiju, kao sredstvo za skupljanje energije i rešenje koje će pomoći dekarbonizaciji nekih industrijskih sektora.
Ova tehnologija još uvek dalje nije isplativa i zavisi od ogromnih subvencija EU. Takođe, vodonik se može koristiti za proizvodnju amonijaka, materijala potrebnog za proizvodnju đubriva. Isto tako, amonijak se može koristiti kao gorivo, sa kojim je mnogo lakše postupati nego sa letećim vodonikom.
Francuska i njeni saveznici postigli su izuzeće za vodonik i amonijak proizvedene korišćenjem jezgarne energije.
Na kasnijem stadijumu pregovora, blok jezgarnih država-članica, predvođen Francuskom, blokirao je RED3. Proboj je ostvaren tek nakon što su delovi proizvodnje vodonika na osnovu atomskih elektrana delom uključeni u ciljeve.
Količina emisija parnikovih gasova tokom ovog procesa nije značajno veća nego kod korišćenja obnovljivih izvora energije. Oba vrsta se zajedno nazivaju niskokarbonskim ili čistim vodonikom, a verzija predviđena samo za jezgarnu energiju je roze vodonik.
Što se tiče opštih ciljeva, do 2030. godine je udeo obnovljivog vodonika koji se koristi u industrijskim ciljevima postavljen na 42%.
RED3 čuva subvencije za biomasu
Neki kritičari, pre svega zaštitnici životne sredine, nisu zadovoljni uvođenjem oblasti razvoja obnovljivih izvora energije o kojima države-članice treba da izjave. Mera je usmerena na smanjenje vremena izdavanja dozvola u takvim označenim zonama na pola, na 12 meseci. Izuzet je na štetu standarda zaštite životne sredine, tvrde protivnici.
Sada je EU potrebno smanjiti emisije u saobraćaju za 14,5% putem povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije, biogoriva i vodonika. Države-članice mogu alternativno izabrati ciljni udeo obnovljivih izvora energije u krajnjoj potrošnji energije od 29%. Direktiva uključuje orijentisani cilj do 2030. godine – obezbediti udeo obnovljivih izvora energije u zgradama od najmanje 49%.
Ekološke organizacije su izjavile da će smanjenje vremena izdavanja dozvola za oblasti upotrebe obnovljivih izvora energije ugroziti ekološku ocenu.
Još jedan trajući spor odnosi se na korišćenje biomase, pošto deo naučne zajednice smatra da je u velikoj meri nestabilan. U krajnjem tekstu, EU je usvojila stroge standarde, ali je zadržala oznaku “obnovljivi izvori energije” i subvencije.
Eurelectric, evropsko udruženje elektroenergetske industrije, pozitivno je ocenilo prihvatanje predložene revizije, posebno strukture obnovljivih izvora energije. Istaknuli su da je spora izdavanja licenci “apsolutno najveći problem” trenutno. Ponekad treba i do osam godina da se dobiju sve dozvole, dok se izgradnja samih elektrana može završiti u manje od četiri godine, dodato je u saopštenju.
Trgovinska organizacija se obratila odlučujućim osobama u EU sa zahtevom za obezbeđivanje regulativne sigurnosti, istaknuvši da mešanje na tržište električne energije smanjuje stimulaciju za investicije u obnovljive izvore energije. Između ostalog, Eurelectric je ukazao na ograničenja mreže i proračunao da će modernizacija koštati između 60 i 110 milijardi evra godišnje.
