Nova preporuka o energetskoj efikasnosti zgrada u Crnoj Gori: koje promene donose u pravilima?

9. oktobra 2023. godine, Privredna komora i Ministarstvo kapitalnih investicija organizovali su okrugli sto na temu “Implementacija novih minimalnih zahteva za energetsku efikasnost i metodologiju sertifikacije zgrada”.

U svom uvodnom govoru, Nikola Vujošević, rukovodilac Odeljenja za energetsku efikasnost Ministarstva kapitalnih investicija, rekao je da je u prethodnom periodu, u saradnji sa Univerzitetom Crne Gore i Fraunhofer Institut iz Štutgarta, razvijena ekonomski optimalna analiza, softver za izračunavanje energetskih karakteristika zgrada i izvršene promene u nekim normativnim aktima, koje su predstavljene na sastanku.

Božidar Pavlović i Aleksa Čulafić iz Odeljenja za energetiku Ministarstva kapitalnih investicija predstavili su učesnicima skup pravila za minimalne zahteve energetske efikasnosti zgrada i skup pravila za sertifikaciju energetskih karakteristika zgrada.

Direktiva o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD) i njeni amandmani iz 2018. godine definišu ključne zahteve na nivou EU, i Crna Gora je obavezna da ih implementira putem svojeg pravnog sistema, tj. da sprovede ekonomski optimalnu analizu radi utvrđivanja zahteva za energetsku efikasnost u zgradama i dugoročnu strategiju obnove fonda zgrada, da postavi strože ciljeve za rekonstrukciju državnih administrativnih zgrada i standarde za zgrade sa gotovo nultom potrošnjom energije (nearly zero-energy buildings), kao i da uspostavi infrastrukturu za podršku elektromobilnosti.

“Inovativni minimalni zahtevi za energetsku efikasnost zgrada proizilaze iz ekonomski optimalne analize koja je pripremljena u skladu sa zahtevima EPBD. Ključna razlika u odnosu na prethodni pristup je to što zahteva izračunavanje specifične energetske potrošnje za grejanje, hlađenje, ventilaciju, pripremu tople vode i osvetljenje prema utvrđenoj metodologiji, koja ne sme premašiti specifičnu energetsku potrošnju referentne zgrade”, rekao je on – rekao je Pavlović.

Dodao je da investitor ili projektant moraju pronaći ravnotežu između smanjenja potrošnje energije i korišćenja visokoefikasnih tehničkih sistema kako bi postigli željeni nivo energetske efikasnosti.

Izračunavanje potrošnje energije je kompleksno i uključuje analizu načina korišćenja zgrade, termičke karakteristike ogradnih konstrukcija, kao i sistema grejanja, hlađenja, ventilacije, pripreme tople vode, osvetljenja i drugih. Ključni korak u ovom procesu je razvoj nacionalnog softvera za izračunavanje energetskih karakteristika zgrada – podrška se pruža kroz projektu “Program energetske efikasnosti javnih zgrada (EEPPB)” u saradnji sa KfW Bankom.

Softver se naziva MEEC (Crnogorska sertifikacija energetske efikasnosti), a za njegov razvoj odgovara Institut za građevinsku fiziku Fraunhofer IBP. Osnovna svrha MEEC softvera je energetska sertifikacija zgrada, međutim, mogu ga koristiti i drugi stručnjaci koji se bave građevinarstvom (projektanti, inženjeri itd.).

Na osnovu izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu zgrade, ovlašćeno lice izdaje sertifikat o energetskim karakteristikama zgrade. Sertifikat sadrži normativne vrednosti specifične energetske potrošnje u zavisnosti od namene i tipa zgrade i vrednost specifične energetske potrošnje zgrade, kao i preporuke za sprovođenje mera za povećanje energetske efikasnosti. Sertifikat se izdaje na period od deset godina.

Aleksa Čulafić je pružio dodatne informacije o postojećim pravilima sertifikacije energetskih karakteristika zgrada, promenama i dopunama u odnosu na postojeća pravila, kao i ukazao na probleme i buduće korake.

Prema njegovim rečima, sertifikat o energetskim karakteristikama zgrade trebaju dobiti:

• investitori koji grade ili rekonstruišu zgrade;
• vlasnici zgrada ili delova zgrada prilikom prodaje ili izdavanja u zakup;
• organi državne uprave, jedinice lokalne samouprave i državne službe koje država osniva, ili organi lokalne samouprave za objekte državne svojine kojima upravljaju;
• vlasnici zgrada koje se koriste za okupljanje velikog broja ljudi, poput hotela, pozorišta, bioskopa, sportskih i izložbenih sala, tržnih centara, itd.

Zgrade se klasifikuju u sedam energetskih klasa prema skali od A do G po abecednom redu, gde A označava najpovoljniju klasu, a G najmanje povoljnu”, primetio je on.

Prema njegovim rečima, energetsku klasu zgrade određuje upoređivanjem izračunate vrednosti energetske efikasnosti IP (kWh/m²g) za referentne uslove sa odgovarajućom vrednošću energetske efikasnosti za referentno stanje, IPRy (AW h/m²g), za isti objekat u skladu sa dostupnom tabelom.

Što se tiče naknade za izdavanje sertifikata, Čulafić je rekao da naknadu plaća ovlašćeno lice koje izdaje sertifikat, a to su:

• 10 evra za zgrade sa korisnom površinom do 1000 m²
• i 20 evra za zgrade sa korisnom površinom većom od 1000 m²

Takođe je predložio da se konsultujete sa advokatima u vezi sa formulacijom načina isplate nadoknade na poseban račun ili budžet, kao i da pronađete sličan model u drugim normativnim aktima.